Kao i svaki organ u ljudskom telu, i štitasta žlezda reaguje na spoljašnje i unutrašnje nadražaje i stresore, ali isto tako – reaguje i na pozitivne stimulacije.
Endokrinolog dr Mirjana Stojković nam je razjasnila neke nedoumice i dala korisne savete kako bismo pomogli svojoj štitastoj žlezdi…
Pored navednog već pomenutih poremećaja rada štitaste žlezde, postoje podaci koji ukazuju na povećanje broja obolelih od Hashimoto tiroiditisa. O kakvom se oboljenju radi?
Hashimoto tiroiditis je autoimunsko oboljenje štitaste žlezde koje dovodi do njene postepene destrukcije. U početku ne daje simptome ali vremenom dolazi do uvećanja štitaste žlezde i formiranja bezbolne strume. Hashimoto tiroiditis je najčešći uzrok hipotireoze, ali dokle god štitasta žlezda produkuje dovoljnu količinu hormona, nema simptoma bolesti.
Ipak, jedan broj osoba sa Hashimoto tiroiditisom se žali na hroničan umor, suvu kosu, hroničnu razdražljivost, teškoće u koncentraciji, zatvor. S obzirom na to da vremenom može doći do razvoja hipotireoze, osobama sa Hashimoto tiroiditisom se savetuje povremena kontrola vrednosti tiroidnih hormona.
Ovde moram da pomenem drugu autoimunsku bolest štitaste žlezde koju ne smemo zaobići… To je Grejvsova bolest. Grejvsova bolest dovodi do pojačanog rada žlezde i produkcije veće količine hormona, odnosno do hipertireoze. Može se lečiti specifičnim lekovima, radioaktivnim jodom ili operativno.
Kako doprineti održavanju optimalne tireoidne funkcije?
Jod je najbitniji element za normalno funkcionisanje štitaste žlezde i sastavni deo tiroksina.
Pored joda, ne sme da se zaboravi ni selen, oligoelement koji je neophodan za proizvodnju hormona štitaste žlezde. Njegova najveća koncentracija u telu je upravo u štitastoj žlezdi.
Optimalna količina selena u ishrani je od vitalnog značaja ne samo za rad štitaste žlezde, već i za opšte dobro stanje organizma jer on ima bitan efekat i na imuni sistem, učestvujući u borbi protiv oksidativnog stresa.
Selen se savetuje kod osoba sa Hashimoto tiroiditisom, i subkliničkom hipotireozom, Grejvsovom bolešću. Doza koja se savetuje je 100 mcg/dan, tokom 6 meseci. Kod osoba sa blagom Grejvsovom orbitopatijom savetuje se 2×100 mcg/dan tokom 6 meseci.
Valja pomenuti i cink i magnezijum. Cink ima ulogu u brojnim metaboličkim procesima kao katalizator enzimskih procesa. Neophodan je za produkciju hormona T4 i T3 i za produkciju TSH. Nedostatak cinka može imati ulogu u nastanku hipotiroidizma.
Magnezijum ima ulogu u sintezi tiroidnih hormona kao enzimski kofaktor u procesu sinteze. Takođe, nedostatak magnezijuma može povećati rizik za razvoj Hashimoto tiroiditisa i povezan je sa povišenim antitelima na štitastu žlezdu. Korekcija nedostatka magnezijuma može usporiti napredovanje Hashimoto tiroiditisa.
Selen 100 MAX
