Štitasta (štitna) žlezda je najveća žlezdana tvorevina na vratu. Lokalizovana je sa prednje strane vrata, iza Adamove jabučice i oblika je leptira raširenih krila, mada je neki opisuju i kao štit (što govori i o njenoj ulozi). Njena funkcija u organizmu je vrlo bitna i široka, te različiti problemi sa radom štitaste žlezde mogu dovesti do pojave brojnih simptoma i razvoja raznih bolesti.
O ovom zaštitniku našeg organizma, razgovarali smo sa Prof. Milošem Žarkovićem sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Klinika za endokrinologiju, KC Srbije).
Zašto je važna štitasta žlezda?
Štitasta žlezda se nalazi u vratu, i luči hormon tiroksin. Kod dece je tiroksin kritičan za razvoj mozga (ukoliko ga nema, nastaje teško mentalno oštećenje) i neophodan za rast i razvoj celog tela. U svim uzrastima tiroksin je bitan regulator metabolizma i neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, srca i mišića. Dugotrajni nedostatak tiroidnih hormona je smrtonosan, kao što može da bude i prevelika količina tiroidnih hormona.
Koji simptomi mogu da nam ukažu da je vreme da proverimo štitastu žlezdu?
Otok vrata (struma ili guša) je najčešći znak bolesti štitne žlezde.
Hipotireoza dovodi do usporavanja svih metaboličkih procesa, što se manifestuje umorom, usporenim kretanjem i govorom, nepodnošenjem hladnoće, opstipacijom, povećanjem telesne težine i usporenim srčanim radom. Koža postaje suva, gruba, kosa krta, lice može da natekne, a glas postaje hrapav i promukao.
Blaga (subklinička) hipotireoza se teško dijagnostikuje klinički jer su znaci pad koncentracije, umor, problemi sa pamćenjem i raspoloženjem, što se često viđa u svakodnevnom životu.
Tireotoksikozu (višak tiroidnih hormona) karakteriše lupanje srca, preznojavanje, drhtanje ruku, nepodnošenje toplote, neželjeni gubitak težine i emotivna labilnost.
Izbuljene oči su znak Grejvsove bolesti.
Da li postoji dob života u kojoj češće dolazi do problema sa tireoidnom žlezdom?
Tiroidne bolesti se javljaju u svim životnim dobima, ali učestalost raste sa starenjem. Framinghamska studija je pokazala da kod osoba starijih od 60 godina hipotireozu (definisanu kao TSH > 10 mIU/L) ima 5,9% žena i 2,4% muškaraca. Autoimuna hipertireoza (Grejvsova bolest) se najčešće javlja kod žena starosti 20 do 40 godina.
Šta je važno za normalno funkcionisanje štitne žlezde i zbog čega?
Ako govorimo o nutrijentima, jod je svakako najbitniji element za normalno funkcionisanje štitne žlezde. On je i sastavni deo tiroksina. S obzirom na to da je jod redak element i da ga nema dovoljno u namirnicama, štitasta žlezda je razvila veoma efikasne mehanizma da sakuplja jod. Ako niste znali, svuda u svetu se jodira so i time obezbeđuje adekvatan unos joda. Najpoznatiji primer nedostatka joda je uvećanje štitne žlezde (struma ili guša).
Potom, tu je selen – važan jer ulazi u sastav antioksidativnih enzima. U toku sinteze tiroksina nastaju brojni veoma reaktivni produkti koji, ukoliko se ne neutrališu, mogu da oštete samu žlezdu. Antioksidativni enzimi su kritični za neutralisanje ovih produkata, jer kada je antioksidativna zaštita nedovoljna, nastaje oštećenje štitne žlezde.
Koje su najčešća oboljenja štitaste žlezde?
Svaka druga osoba ima čvor štitaste žlezde. Srećom, ovi čvorovi se u većini slučajeva i ne primećuju i velika većina nije značajna. Učestalost čvorova se povećava sa starenjem i češći su kod su kod žena.
Na drugom mestu je smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza). Jasnu, klinički izraženu formu ima do 2% populacije, dok subkliničku formu (blagu) ima do 10% populacije.
Na trećem mestu je povećano lučenje tiroidnih hormona (hipertireoza) od koje oboljeva 1.3 % populacije, ali prevalenca raste raste na 4 do 5 % kod starijih žena. Hipertireoza je češća kod žena nego muškaraca (odnos 5:1).
Šta je subklinički hipotiroidizam I kako se leči?
Za subklinički hipotiroidizam je bolje reći blag tiroidni poremećaj, ili blaga hipotireoza. Laboratorijski, on je definisan povećanom koncentracijom TSH uz normalne koncentracije tiroidnih hormona. Klinički može biti bez znakova ili sa blagim znacima, kao što su poremećaj raspoloženja, kratkotrajnog pamćenja i koncentracije.
Šta predstavlja TSH i kako se po njegovim vrednostima uočava stanje tiroidne žlezde?
TSH je hormon koji luči hipofiza (mala endokrina žlezda koja se nalazi na donjem delu mozga) pod direktnom kontrolom mozga. Ona govori štitnoj žlezdi koliko treba da radi, kao gas na kolima. Veće koncentracije TSH stimulišu žlezdu da više radi, dok su manje koncentracije TSH znak žlezdi da treba smanji aktivnost.
Kada nema dovoljno tiroidnih hormona, TSH raste, a kada ih je previše TSH pada. Odnos koncentracije tiroidnih hormona i TSH je eksponencijalan, što znači da male promene u koncentraciji tiroksina dovode do velikih promena koncentracije TSH.
Selen 100 MAX
